Počnite nekoliko dana ranije
Najveći problem kod pripreme u poslednjem trenutku nije samo nedostatak vremena. Učenik tada teško razlikuje ono što zna od onoga što mu samo deluje poznato. Kada se priprema rasporedi na nekoliko dana, ima vremena da se greške uoče, objasne i ponovo provere.
Prvog dana dovoljno je pregledati oblasti koje ulaze u pismeni i uraditi po nekoliko reprezentativnih zadataka. Cilj nije količina, već da se brzo otkrije gde postoji nesigurnost. Sledećih dana više vremena treba dati upravo tim oblastima.
Ne vežbajte samo zadatke koje već umete
Učenici prirodno biraju tipove zadataka koji im idu dobro, jer tako imaju osećaj napretka. Međutim, rezultat na pismenom najčešće određuju upravo zadaci kod kojih postoji nesigurnost.
Dobra priprema zato mora da sadrži i lakše zadatke za sigurnost, i nekoliko zadataka na kojima učenik mora da zastane i razmisli. Ako posle gledanja rešenja može odmah da ponovi postupak, to još nije dokaz da je naučio. Važno je da sličan zadatak kasnije uradi samostalno.
Napravite listu grešaka
Vrlo korisna navika je da učenik tokom pripreme vodi kratku listu svojih tipičnih grešaka. Kod nekoga je to znak pri prebacivanju člana jednačine, kod drugoga preskakanje uslova zadatka, a kod trećega računanje bez provere.
- pogrešan znak ili računska greška
- nepročitan ili pogrešno protumačen uslov
- preskočen korak u postupku
- formula primenjena bez provere da li odgovara situaciji
- neuredan zapis zbog kog se kasnije pogreši
Simulirajte pismeni
Dan ili dva pre pismenog korisno je uraditi nekoliko zadataka bez gledanja beležaka i uz ograničeno vreme. To je najbolji način da se proveri šta učenik zaista može samostalno da uradi.
Posle simulacije ne treba samo prebrojati tačne zadatke. Važnije je analizirati zbog čega je svaki netačan zadatak pogrešen: da li gradivo nije razumljivo, postupak nije uvežban ili je problem bila nepažnja.
Na pismenom prvo osvojite sigurne poene
Kada pismeni počne, dobro je prvo kratko pregledati sve zadatke. Učenik treba da počne od onih kod kojih odmah vidi ideju, a da zahtevnije ostavi za kasnije. Tako se smanjuje nervoza i čuva vreme.
Ako se na jednom zadatku stoji nekoliko minuta bez jasnog napretka, bolje je privremeno preći na sledeći. Na kraju treba ostaviti vreme za proveru znakova, računa i konačnih odgovora.
Najvažnije je razumevanje, ne memorisanje postupka
Najstabilniji rezultat dolazi kada učenik ume da objasni zašto koristi određeni postupak. Ako može svojim rečima da kaže šta radi u svakom koraku, mnogo je manja verovatnoća da će ga drugačije formulisan zadatak zbuniti.
Zato je kvalitetna priprema za pismeni kombinacija razumevanja, ciljane vežbe i dobre organizacije vremena. Veliki broj urađenih zadataka sam po sebi nije cilj.
Ako učeniku treba pomoć sa ovom ili sličnom oblasti, individualni čas omogućava da se rad prilagodi njegovom trenutnom znanju i školskom programu.