Kako se pripremiti za malu maturu iz matematike

Počnite procenom trenutnog znanja

Dobar početak je jedan probni test urađen bez pomoći. Njegova svrha nije ocena, već dijagnostika. Posle testa zadatke treba razvrstati: sigurni, nesigurni i oni kod kojih učenik ne zna kako da počne.

Tako se vrlo brzo vidi da li je glavni problem računanje, procenti i razmere, jednačine, geometrija, rad sa podacima ili čitanje tekstualnih zadataka.

Ponavljajte oblasti ciljano

Kada se pronađu slabije oblasti, ne treba odmah raditi nove kompletne testove. Nekoliko dana ciljane vežbe jedne oblasti daje mnogo bolji efekat. Tek kada učenik može samostalno da rešava različite zadatke iz te oblasti, vraća se na mešovite testove.

Razdvojite znanje od brzine

U prvoj fazi učenik treba da radi bez pritiska vremena i da nauči postupak. U drugoj fazi isti tip zadatka treba rešavati efikasnije. Ako se brzina forsira pre razumevanja, greške se samo učvršćuju.

Pred ispit je važno da učenik ume da proceni koliko vremena sme da potroši na jedan zadatak i kada je bolje da ga privremeno preskoči.

Redovno radite probne testove

U završnoj fazi pripreme kompletan test postaje najvažniji alat. Treba ga raditi u uslovima sličnim ispitu: bez pomoći, uz ograničeno vreme i sa naknadnom detaljnom analizom.

Najkorisniji deo probnog testa je analiza posle rada. Svaki izgubljeni poen treba svrstati u jednu od kategorija: nepoznato gradivo, pogrešan postupak, nepažnja ili loša raspodela vremena.

Strategija na samom ispitu

Dobra priprema treba da dovede učenika do toga da na ispitu nema osećaj da vidi 'nešto potpuno novo'. Čak i kada je zadatak drugačije formulisan, osnovna ideja treba da mu bude poznata. Zato je razumevanje oblasti važnije od pamćenja rešenja starih testova.

• prvo pročitati zadatak do kraja
• početi od zadataka kod kojih je postupak jasan
• ne ostajati predugo na jednom problemu
• uredno zapisivati korake da bi provera bila lakša
• ostaviti nekoliko minuta za kontrolu odgovora